Uspomena iz Sokobanje

Zavlačim ruku u džep bademantila i vadim paklu Monte Karlo Red. Jednim prstom lupam kartonski omot s donje strane kao da igram klikere, a zatim noktima izvlačim cigaretu koja je iskočila zahvaljujući ovom laganom pokretu. Cigarete spuštam na astal pa slobodnim rukama tapkam po džepovima tražeći upaljač. Na drugoj strani stola nalazila se pepeljara. Prepuna je pikavaca. Mrzim aljkavost. Neko bi se do sada već navikao na takve stvari, prljave čarape ili mokre peškire razbacane po kući, smrad u kup

Naučili su nas da je naš stomak sveto mesto i da ne smemo da ga uprljamo profesionalnim ambicijama

“Ustani, Podoj, Igraj se, Uspavaj, Kuvaj, Smiri. Nahrani. Igraj se. Uspavaj. Peglaj. Smiri. Nahrani, Okupaj, Podoj. Uspavaj...” tempo je kojim nas Marija Krtinić Veckov na početku uvodi u svet “Materica”, knjige od 15 priča u kojima se njene junakinje suočavaju s različitim izazovima. Jedna od tih priča - „Uspomena iz Sokobanje“, ovenčana je nagradom „Laza K. Lazarević“ za najbolju savremenu pripovetku, a po njenim motivima snimljen je istoimeni kratki film.

Memoirs from Sokobanja (Uspomena iz Sokobanje) | short experimental film

''There is no place for people like you, for hopeless cases, even though you still have hope.''
---
MEMOIRS FROM SOKOBANJA is a short experimental film about a woman battling between memories of a long lost love and a devouring uterus cancer, based on a prize winning short novel ''Memoars from Sokobanja'', written by Marija Krtinić Veckov, directed by Dušan Popović.
---
Directed by: Dušan Popović
Director of photography: Marko Mihailović
Starring: Sofija Radojković
Narrative voice: Sofija Radojković
Camera: Marko Mihailović / Nikola Cesarac
Set design: Andrej Marinović
Edited by: Dušan Popović / Marko Mihailović
Sound design: Marko Mihailović / Dušan Popović
Color correction: Marko Mihailović
---
Kulturni centar Šabac
Lazina Kuća za Pisce
---

Instagram: https://www.instagram.com/ducimimoprotokola/
Instagram: https://www.instagram.com/ducifer_official/
Instagram: https://www.instagram.com/ulicni_hickok/
---
Awards:
• Vegas Movie Awards (2022), Award of Excellence award for the best experimental film of the International Film Festival, Las Vegas, United States
• Istanbul Film Awards (2022), Best Short Experimental - Award for Best Short Experimental Film of the International Film Festival, Istanbul, Turkey
• Europe Film Festival (2022), Diamond Jury Award - Best Short Experimental Film Award at the International Film Festival, London, UK
• The Accolade Global Film Competition (2022), Award of Merit - Award for Directing, La Jolie, California, United States
• Emerald Peacock Film Festival (2022), Best Director Award at the International Film Festival, Berlin, Germany
• Long Story Shorts (2022), Best experimental film of the International Film Festival, Bucharest, Romania
• 1st Monthly Film Festival (2021), Golden Lynx - Award for Best Short Film Directing at the International Film Festival, Skoplje, North Macedonia
• Athens International Monthly Art Film Festival (2022), award for the Best short experimental film of the International Film Festival, Athens, Greece
• International Smyrna Film Festival (2022), award for the Best experimental film of the International Film Festival, Izmir, Turkey
• International Symbolic and Art Film Festival (2022), award for the Best experimental film of the International Film Festival, St. Petersburg, Russia
• Dallas Shorts (2022), Best Director - Short, award for the best direction of the International Film Festival, Dallas, United States
---
2021

Marija Krtinić Veckov

🎬 Predstavljanje finalista nagradnog konkursa za poeziju i prozu Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” za 2021. godinu

📚 Marija Krtinić Veckov, kratke price “Materice”

👉 Marija Krtinić Veckov rođena je 1986. u Smederevskoj Palanci. Diplomirala je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u dnevnom listu Danas gde piše o kulturi, filmu, pozorištu i književnosti. Dobitnica je nagrade Vip Iskorak za novinarsku izuzetnost i popularizaciju umetničke igre u Srbiji. Kratke priče i pesme objavljivala na književnim portalima (Libartes, Strane, Čovek časopis) i u literarnim zbornicima (Pismo za Estebana, Najbolja kratka priča Pirot 2020). Majka je jedne devojčice.

🔖 Odlomak iz priče "Moja majka je Lilit"

Sećam se da mi je rekla da sam slabić kada sam joj saopštila da odlazim na psihoterapiju. Objasnila mi je da su žene oduvek imale decu i da ja sad izmišljam toplu vodu pričajući sa nekom nepoznatom osobom o tome koliko je teško menjati pelene.
Znaš, mene je tvoja baka rodila sasvim sama u kući. Nikog nije bilo da joj pomogne. Rodila je moju sestru i mene, i sama odsekla pupčanu vrpcu. Sestra, nažalost, nije dočekala jutro, ovo poslednje izjavila bi vidno tužna, s jasnim žalom za prerarno preminulom bliznakinjom, ali ne toliko i za pokojnom, neustrašivom majkom.
Takve prilike, u kojima je pokazivala svoju ranjivost i osetljivost, ipak, bile su retkost. Nizala sam ih u svoje sećanje kao dragoceni nakit, poput onog koji mi je poklonila kada sam se udavala. Nasleđena zlatna ogrlica vredela je isto koliko i trenuci njene nepažnje, u kojima bi otkrivala svoja skrivena osećanja.
Jedino je s Unom uvek bila nežna. Grlila bi je i ljubila, kao da nikada pre toga nije držala bebu, pa mazeći je, otkriva nešto novo. Nešto sveto. Bilo je čarobno gledati je kako je dodiruje, kako joj tepa, peva... Kao da je dobra vila iz bajke, a ne čudovište koje se krilo u ormaru moje dečije sobe.
Kad bih ih videla zajedno, vraćala sam se u neki iskonski period. Sećanja na vreme proveden u majčinoj utrobi. Treptaj spokoja i ljubavi. Činilo mi se da osećam vibracije nastale od njenog trljanja stomaka. Da, kao kroz neku opnu, čujem njen umirujući glas zbog koga mogu lakše da zaspim, dok plutam u plodovoj vodi, sa palcem u ustima.
Zbog takvih trenutaka pomislila bih da mi se sve samo pričinilo. Da je ona, u stvari, oduvek bila dobra majka, a da sam ja bila loša ćerka. Da nije ona previše očekivala od mene, primoravajući me da postanem slična njoj – neosetljiva na tuđe potrebe. Već da sam ja bila neumerena u svojim zahtevima, koje sam stavila pred nju, kao kakav ultimatum, kako bih joj iskrenije pokazala, ne samo svoju detinju ljubav, već i strahopoštovanje i ogromno divljenje za njen uspeh. Pa čak i ako joj je karijera davno završena, izvan zidova naše kuće i dalje je bila veličanstvena. To joj nikada nisam oprostila.

Almodovar - XXZ Portal

To se nedavno dogodilo i meni. Stajala sam nakon tuširanja u bademantilu, u kupatilu, i pokušavala da pokupim svu vodu sa sebe. Savila sam se kako bih uvila kosu u mali peškir. A kad sam se podigla i pogledala u zamagljeno ogledalo, to više nisam bila ja, nego neko drugi. Nisam poznavala od ranije taj lik žene u staklu. Podsećala me je pomalo na moju majku, ili pre na tetku. Onu što ju je muž ostavio pre trideset godina, pa je posle, do smrti, živela kao krava bez zvona. Izgubljena i izbezumljen